Kako čuvamo osetljive podatke o deci?

Kad dete krene u vrtić, sa njim u vrtić ulazi i priličan broj podataka: ime i datum rođenja, alergije i lekovi, ko sme da ga preuzme, kako se zove kućni ljubimac o kom stalno priča. Kasnije stižu i beleške o danu, fotografije sa igre u dvorištu, crteži, raspoloženje posle ručka. Vrtić sve to mora da zna da bi o detetu dobro brinuo, i tu nema dileme. Pravo pitanje je gde ti podaci završe kad izađu iz vrtićke sobe i ko sve do njih može da dođe.

Zašto su podaci o deci posebna kategorija

Odrasla osoba bar donekle zna šta deli i sa kim. Dete od tri godine to ne zna, a fotografija koja danas deluje bezazleno može da ostane na tuđem telefonu ili serveru godinama posle nego što ono pođe u školu. Zato evropska Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) u uvodnoj izjavi 38 izričito kaže da deca zaslužuju posebnu zaštitu, jer su manje svesna rizika i svojih prava.

Kad kažemo „osetljivi podaci o detetu“, ne mislimo samo na zdravlje. Tu spadaju i:

• fotografije i snimci, naročito iz intimnih trenutaka dana (spavanje, presvlačenje, obroci),
• beleške o ponašanju, emocijama i napretku,
• podaci o porodici: ko dovodi dete, ko ne sme da ga preuzme, adrese i brojevi telefona,
• zdravstvene informacije, od alergije na jagode do redovne terapije.

Gde podaci najčešće „pobegnu“

Retko zbog hakera. Mnogo češće zbog navike. Zamislite grupni čet sa dvadeset pet roditelja: vaspitačica pošalje lepu fotografiju cele grupe sa priredbe, slika se automatski sačuva u dvadeset pet galerija, deo njih se sinhronizuje sa oblakom, neko je prosledi baki, baka je okači na društvenu mrežu. Niko nije imao lošu nameru, a fotografija tuđeg deteta je ipak otišla tamo gde roditelj to nikad nije odobrio.

Koliko se ovo shvata ozbiljno pokazuje slučaj iz Italije. Italijanski organ za zaštitu podataka (Garante) je u julu 2025. kaznio jedan vrtić sa 10.000 evra, između ostalog zato što je na svom sajtu i Google Maps profilu objavljivao fotografije dece dok spavaju, jedu i dok im se menjaju pelene. Vrtić je imao potpisane saglasnosti roditelja, ali to nije pomoglo: saglasnost je bila uslov za upis, pa nije bila slobodna, a organ je zaključio da interes deteta stoji iznad želje vrtića da se promoviše. Pouka važi i kod nas: potpis roditelja nije „dozvola za sve“.

Šta kaže zakon u Srbiji

Kod nas se od 21. avgusta 2019. primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, napravljen po uzoru na GDPR. Ne morate da ga znate napamet; dovoljno je da znate dve uloge i nekoliko svojih prava.

Rukovalac je onaj ko odlučuje zašto se i kako podaci prikupljaju. U odnosu vrtić–porodica to je vrtić. Obrađivač je onaj ko podatke čuva i obrađuje po nalogu rukovaoca, na primer aplikacija koju vrtić koristi. Obrađivač ne sme da koristi podatke ni za šta drugo osim za ono za šta ga je vrtić angažovao, a njihov odnos se uređuje ugovorom.

Kao roditelj imate pravo da tražite uvid u to koji se podaci o vašem detetu čuvaju, da tražite ispravku netačnih, brisanje, ograničenje obrade i prenos podataka, kao i da uložite prigovor. Ako mislite da su prava povređena, možete se obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kako to izgleda u Veernyju

Veerny smo od prvog dana pravili kao zatvoren prostor za jedan vrtić i njegove porodice. To znači nekoliko vrlo konkretnih stvari.

U aplikaciji nema samostalne registracije. Svaki nalog kreira vrtić i vezuje ga za jednu mejl adresu, pa pristup ne može slučajno da „zaluta“ do nekoga ko nije deo vrtića. Roditelj vidi samo svoje dete: ne vidi drugu decu, njihove fotografije ni izveštaje. Vaspitač vidi samo svoju grupu, a uprava vrtića svoj vrtić i odlučuje ko dobija nalog. Baka i deka mogu da dobiju svoj pristup, ali samo kad ga vrtić odobri, i tada vide isto što i roditelj, ništa više.

Fotografiju koju vaspitač veže za vaše dete vidite vi i vaspitač te grupe. Ne postoji zajednički album u kom svi roditelji gledaju svu decu, i to je možda najveća razlika u odnosu na grupni čet, gde svaka slika stigne do svih.

U Veernyju nema reklama i ne prodajemo podatke, niti ih delimo sa trećim stranama. Fotografije iz aplikacije ne koristimo u marketingu; ako bismo ikada poželeli da upotrebimo neku, tražili bismo posebnu pisanu saglasnost za tu konkretnu sliku. Brisanje naloga možete zatražiti iz same aplikacije ili mejlom na hello@veerny.com, i tada se podaci trajno uklanjaju, ne „arhiviraju za svaki slučaj“.

Šest pitanja koja vredi postaviti svakom vrtiću

Bez obzira na to koju aplikaciju vaš vrtić koristi (ili ne koristi nijednu), ova pitanja su sasvim normalna i dobar vrtić će na njih rado odgovoriti:

1. Ko sve vidi fotografije mog deteta i gde se one čuvaju?
2. Da li se fotografije dece objavljuju na sajtu ili društvenim mrežama, i da li se za to traži posebna saglasnost koju mogu da odbijem bez posledica po upis?
3. Preko kog kanala komunicirate sa roditeljima i da li ste sa tim servisom potpisali ugovor o obradi podataka?
4. Ko ima pristup zdravstvenim podacima mog deteta?
5. Kome da se obratim ako želim uvid u podatke ili njihovo brisanje?
6. Šta se dešava sa podacima kad dete završi vrtić?

Ako vodite vrtić

Po zakonu, odgovornost za podatke dece je na vrtiću, čak i kad ih fizički čuva neko drugi. Fotografije koje vaspitači šalju sa privatnih telefona u grupne četove je gotovo nemoguće kontrolisati, i to je rizik za vrtić koliko i za porodicu. Namenski alat sa kontrolom pristupa, ugovorom o obradi i mogućnošću brisanja vam ne skida odgovornost, ali vam daje način da je zaista sprovedete.

Roditelji to primećuju. Kad znaju tačno ko vidi slike njihovog deteta, lakše vam veruju i u svemu ostalom.